Začin na početku ili na kraju? Pravilo koje menja svako jelo

Najviše pitanja na tezgi nije „za šta se ovo koristi“, nego „kad se ovo stavlja“. I to je pametno pitanje, jer isti začin u istom loncu može da da dva potpuno različita jela. Sve zavisi od trenutka.

Na početku: začini koji vole toplotu

Lovor, biber u zrnu, sušeno bilje, ružmarin, majčina dušica. Ovi začini su tvrdoglavi. Treba im vreme i toplota da puste ukus. Stavite ih na početku, uz luk, i pustite ih da rade sat vremena. Dimljena majčina dušica je tu savršena: što duže krčka, to više otvara.

U sredini: so i mešavine

So ide kad meso ili povrće počnu da puštaju sok. Mešavine, poput začina za gulaš, idu kad je jelo već na pola puta. Tako stignu da se upoznaju sa ostatkom lonca, a ne izgube karakter.

Na kraju: sve što miriše

E, ovde je tajna. Dimljena paprika, sveže bilje, ulja sa aromama. Oni daju miris, a miris je nežan. Ako ih stavite prerano, ispareće pre nego što jelo stigne na sto. Paprika, uz to, zagori u sekundi i postane gorka.

Moje pravilo je jednostavno: što začin više miriše u tegli, to kasnije ide u lonac.

Probajte jednom

Skuvajte isti pasulj dva puta. Jednom stavite papriku na početku, drugi put na kraju, van vatre. Posle toga mi ne morate verovati na reč. Lonac će vam sve reći.