Kad je svet stao, kuhinja je ostala otvorena

Ovog proleća svi smo naučili nešto novo. Neko peče hleb, neko je otkrio da ima kauč, a neko je prvi put posle mnogo godina ručao sa celom porodicom svaki dan. Kod nas je kuhinja postala centar sveta.

Bez tezge, ali ne i bez ljudi

Sajmovi su stali, pijace su utihnule. Mislila sam da će nas to udaljiti od vas. Desilo se suprotno. Počeli ste da nam pišete, da šaljete slike svojih lonaca, da pitate šta da skuvate od onoga što imate u ostavi. Nikad nisam dobila toliko poruka sa pitanjem „a šta sad sa pirinčem?“

Ostava kao spas

Ovo proleće nas je naučilo koliko je važna dobra ostava. Tegla pasulja, kesa pirinča, testenina, i nekoliko začina koji od osnovnih namirnica naprave jelo. Dimljeni pirinač i dimljena vegeta su kod mnogih postali spas, a mi smo bili srećni što smo bar tako mogli da budemo za vašim stolom.

Šta ćemo poneti dalje

Kad se sve ovo završi, a završiće se, nadam se da ćemo zadržati jednu stvar: zajednički ručak. Bez žurbe, bez telefona, sa svima za stolom. To je bio najlepši deo ovog čudnog proleća.